Ni mesec dana nije “živelo” takozvano solarno drvo koje je bilo postavljeno u centru Prijedora, a bilo je namenjeno punjenju mobilnih telefona i prenosivih računara

Kako izveštavaju šumski mediji, Prijedorčani su solarno drvo dobili 22. marta, a neki od šest kablova za punjenje počupani su već istog meseca, no sada je potpuno prazno ležište u kojem su bili smešteni izvori napajanja energijom.

Solarno drvo predstavlja metalnu konstrukciju koja izgledom podseća na stablo sa granama na čijim vrhovima se nalaze solarni paneli koji, koristeći Sunce, proizvode energiju koja se dalje koristi za punjenje baterija telefona i računara, te za napajanje informativnog LED ekrana.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Zeleni super pirinač, koji bi mogao da poveća prinose u Aziji i tako nahrani dodatnih 100 miliona ljudi, će početi da se seje narednih godina. Stvaranje novih, boljih hibrida će biti ključ povećanja prinosa i ostalih vrsta.Malo ljudi je čulo za Zikang Lija, ali će istorija možda pokazati da je u pitanju jedan od najvažnijih ljudi ovog veka. 2011.godine, posle 12 godina rada sa Kineskom Akademijom poljoprivrednih nauka i Međunarodnim institutom za istraživanje pirinča sa Filipina, on i njegov tim su razvili “zeleni super pirinač” – sortu koja donosi više prinosa ali je i otpornija na sušu, poplave, slanu vodu, insekte i bolesti.

Zikang Li nije ovo postigao uz pomoć GM tehnologije, već radeći sa stotinama istraživača i farmera iz 16 zemalja i koristeći samo konvencionalne tehnike za stvaranje sorti i hibrida.

Zeleni super pirinač, koji bi mogao da poveća prinose u Aziji i tako nahrani dodatnih 100 miliona ljudi, će početi da se seje narednih godina. Stvaranje novih, boljih hibrida će biti ključ povećanja prinosa i ostalih vrsta.Ipak, najveći novac u poslednjih 20 godina je otišao na istraživanje genetskih modifikacija. globalne agrohemijske kompanije su obećavale nove sorte sa dodatim vitaminima, enzimima ili zdravim masnim kiselinama, kao i kukuruz otporan na sušu i biljke koje će značajnije prikupljati emisije ugljenika. Međutim, osim banana koje proizvode vakcine, ribe koje sazreva brže i krava otpornih na bolesti, njihova obećanja da će nahraniti svet nisu baš bila potkrepljena rezultatima.

Prošle godine je više od 140 miliona hektara – otprilike desetina svetskog poljoprivrednog zemljišta, ili veličine Nemačke, Francuske i Velike Britanije zajedno – zasejano sa GM semenom, ali su u pitanju bile samo tri vrste – kukuruz, uljana repica i soja – od čega je najveći deo otišao na ishranu stoke.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Zvaničnici i delegati UN saopštili su da je više od 120 zemalja pristalo da uvede strožu kontrolu nekoliko vrsta hemikalija i opasnog otpada, kao i postepenu zabranu jednog antipirena i nove propise za izvoz drugih supstanci.Oni su, medjutim, rekli da pitanje smanjenja upotrebe belog azbesta u gradjevinarstvu kao i herbicida Parakuat nije rešeno na dvonedeljnom samitu delegata o tri važna medjunarodna sporazuma.

Direktori dve agencije UN rekli su danas novinarima da se samit završio dogovorom da se iz upotrebe postepeno izbaci heksabromociklododekan (HBCD), sredstvo koje se široko upotrebljava za zaštitu od vatre, ali da su iz zabrane izuzete pojedine upotrebe u zgradama.

Zvaničnici i delegati rekli su da su na samitu usvojeni stroži propisi za otkrivanje informacija o izvozu insekticida Azinfos-metila, dva sredstva za zaštitu od požara, antipirena – PentaBDE i OktaBDE, i supstance za zaštitu tekstila PFOS.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4